Kategorija: Oko mene svet

Ne može se početi život ispočetka!

autor: Samotnjak (☧), posted in Oko mene svet

Čovek sam, uplašim se i ja života. Uplašim se onogo što on donosi. Ne, uplašim se onoga što on odnosi. Godina je prošla. Nisam ništa pisala, jer sam tragala. Osećam se isto, ali sam shvatila. Ne može se početi život ispočetka. Samo sam lutala, tražila odgovore na mnoga pitanja, pokušala da shvatim, da pozicioniram sebe i svoje želje negde gde ćemo moći da se razvijajamo i dosegnemo do savršenstva. A savršeni smo ako se ispunimo mirom. Dovoljno dugo nisam mirna.

Moja duša je nemirna i stalno u isčekivnju. U isčekivanju nečega što definiciju nema. Sreće. Sreća nema definiciju. Dakle, nema novog početka života. Nema.

Godina u kojoj nisam ništa pisala bila je teška. Za mene obična, kao i svaka druga. Mislila sam, nešto ću shvatiti. I to isto uhvatiti. Ali ne. Ništa nisam shvatila. Ni teške bolesti, povremene gubitke i razočarenja, ni nekoliko smrti ljudi koje sam poznavala…ništa me nije dotaklo, ništa me nije podstaklo, osim prolazne tuge, jer tražila sam svoj put….

Moj put da promenim život, ili makar nekolicinu sitnica koji ga čine, nije se otvorio. Ali to ne znači da neću prestati da ga tražim. Put koji tražim i koji već dugo ne nalazim je moj nedefinisani pojam sreće. Put kojim želim da nastavim noseći sa sabom ovaj život kojeg se uplašim. I kada mi nešto donese. I kada mi nešto odnese. Potreban mi je taj put sreće da na njega ponesem sve što imam. Sebe.

Može li se početi život iz početka?

autor: Samotnjak (☧), posted in Oko mene svet

Neću. Znam da neću. Neću da živim život na način na koji ga živim. Ne zato što nisam srećna, već zato što želim drugačiji život. Želim drugačije mesto u kome ću da živim, drugačije okruženje, neki drugi jezik da govorim, neko drugo obrazovanje da imam, drugi posao, drugačijim ulicama da hodam i drugačijim rasporedom života da se zamaram. Možda neki drugi šablon, jer vidim da mogu, jer vidim da želim…

Nisam ja od onih koji kukaju, ne naprotiv. Ja sam zadovoljna, ali nisam. Postavim ja lepo sebi cilj i krenem. I dosegnem to nešto što sebi samoj zacrtam. Nekad se baš i namučim. Ne. Uvek se namučim. A onda opet cilj i opet rad „krv, suze i znoj“ i tako guram ovaj život koji ne želim da živim na način na koji ga živim.

Ma neću to tako. Želim novi život koji će drugačije da izgleda. U svemu, od rodjenja do danas. Može li se život početi iznova, ali dok si živ?  Možemo li sebi da izaberemo neki drugi život i da živimo to što smo izabrali, na način koji smo izabrali? Možemo li da počnemo od početka? Sve što smo živeli do sada da arhiviramo i da počnemo nov život? Ovaj mi je poznat,  predvidljiv,  dosadan. Hoću drugi, jednostavno, hoću drugi život u kome nisam ova ja, već neka druga ja.

Znam, da će svako reći da čovek  sam menja svoj život. A ne. Neću to. Ne možeš sam da doneseš odluku da život počneš iz početka. Možeš samo da menjaš postojeći i da se prilagođavaš njegovim zahtevima, kao i ljudima koji ga čine i koji su više nego u njemu. Neću da menjam svoj život. Hoću da ga zamenim. Život za život. Neki novi, neosvojivi, koji ima svoj početak. A može li se početi život iz početka?

Ako može, da se spremim i krenem tamo gde on počinje..