Može li se početi život iz početka?

Neću. Znam da neću. Neću da živim život na način na koji ga živim. Ne zato što nisam srećna, već zato što želim drugačiji život. Želim drugačije mesto u kome ću da živim, drugačije okruženje, neki drugi jezik da govorim, neko drugo obrazovanje da imam, drugi posao, drugačijim ulicama da hodam i drugačijim rasporedom života da se zamaram. Možda neki drugi šablon, jer vidim da mogu, jer vidim da želim…

Nisam ja od onih koji kukaju, ne naprotiv. Ja sam zadovoljna, ali nisam. Postavim ja lepo sebi cilj i krenem. I dosegnem to nešto što sebi samoj zacrtam. Nekad se baš i namučim. Ne. Uvek se namučim. A onda opet cilj i opet rad „krv, suze i znoj“ i tako guram ovaj život koji ne želim da živim na način na koji ga živim.

Ma neću to tako. Želim novi život koji će drugačije da izgleda. U svemu, od rodjenja do danas. Može li se život početi iznova, ali dok si živ?  Možemo li sebi da izaberemo neki drugi život i da živimo to što smo izabrali, na način koji smo izabrali? Možemo li da počnemo od početka? Sve što smo živeli do sada da arhiviramo i da počnemo nov život? Ovaj mi je poznat,  predvidljiv,  dosadan. Hoću drugi, jednostavno, hoću drugi život u kome nisam ova ja, već neka druga ja.

Znam, da će svako reći da čovek  sam menja svoj život. A ne. Neću to. Ne možeš sam da doneseš odluku da život počneš iz početka. Možeš samo da menjaš postojeći i da se prilagođavaš njegovim zahtevima, kao i ljudima koji ga čine i koji su više nego u njemu. Neću da menjam svoj život. Hoću da ga zamenim. Život za život. Neki novi, neosvojivi, koji ima svoj početak. A može li se početi život iz početka?

Ako može, da se spremim i krenem tamo gde on počinje..